www.nicijazemlja.net

Cijela Švicarska slavi 1. August-Kolovoz, švicarski nacionalni praznik. Legenda kaže da su se na taj dan, 1291. godine, na livadi brda Rütli - Rütliwiese , sastali odlučni muževi "prakantona", Uri, Schwyz i Unterwalden, da bi sklopili savez za obranu od Austrijanaca i drugih tadašnjih neprijatelja. Da bi zapečatili taj "vječni Savez" potvrdili su to zakletvom, koja je poznata kao "Rütlischwur", Rütli- zakletva. Prema usmenoj predaji, nakon što su se te tople ljetne noći okupili na livadi iznad jezera Vierwaldstättersee, obratio im se Werner Stauffacher riječima koje u slobodnom prijevodu glase: "Braćo, stojimo ovdje u ime Božje i jedni drugima pružamo ruke. Jedna volja, jedan cilj nas spaja: Hoćemo biti slobodni. U najdubljoj nevolji obečajemo da ćemo jedni drugima pomagati i u borbi protiv neprijatelja stajati skupa i da se nećemo nikakvoj sili pokoriti. Ako je među vama ijedan, koji nije spreman svoj život, svoje imanje i svoju krv žrtvovati, neka napusti ovaj krug!" Nijedan ne istupa, svi šute. Tada Stauffacher svećanom ozbiljnošću nastavi sa zakletvom: "Onda, prijatelji moji iz Urija, Schwyza i Unterwaldena, podignite ruke na zakletvu! Trojedni Bog je svjedok, da smo zaključili štititi našu slobodu protiv svake strane sile i svake moći, za nas i za našu djecu!" Kao sveti zbor odjeknula je zakletva u tihoj noći: "Kunemo se!"

I tako je sve započelo tom zakletvom, a s vremenom i stoljećima se sve više kantona pridruživalo Savezu "prakantona", neki milom neki silom, mirnim putem ili ratovima, dok nije nastala Švicarska konfederacija kakvu danas poznajemo i u kojoj živimo.

Taj događaj slave Švicarke i Švicarci, a s njima i mi koji živimo u Švicarskoj, 1. kolovoza svake godine kao švicarski nacionalni praznik - 1.August, Schweizer Nationalfeiertag.

U svakoj općini održava se prigodna fešta. Ako ste se već vratili s godišnjih odmora ili ako još niste ni otputovali, priključite se fešti u vašoj općini. Sresti ćete stare i možda upoznati nove prijatelje i sigurno će biti ugodno i veselo

Pored centralnih proslava, od kojih je najpoznatija ona koja se svake godine održava upravo na brdu Rütli u Centralnoj Švicarskoj, svaka općina ima i svoju internu feštu na kojoj se okupi domaće stanovništvo, ali i mnogi stranci koji žive u tim općinama.

Na okolnim brdima zapale se vatre - visinski krijesovi, djeca odmarširaju svoj uobičajeni mimohod s lampionima, tu i tamo gimnastičari prikažu svoje za tu priliku uvježbane vratolomije, amaterske dramske grupe svoju najnoviju predstavu, a mjesna glazbena društva zabavljaju prisutne svojim glazbenim programom. Na svakoj fešti organizatori angažiraju neku poznatu osobu iz politike, kulture, nauke ili sporta, koja će više ili manje briljirati svojim produhovljenim i često poentiranim, za 1..August-feštu specijalno pripremljenim govorom.

Mjesna društva pobrinu se za ponudu jela i pića, a na feštama se obično ponudi već tradicionalni Rizotto, Bratwurst, Cervelat ili neke druge specijalitete, pa fešte znaju uz glazbu, jelo i piće, u ugodnoj atmosferi, potrajati do u noćne sate - ukoliko to lijepo vrijeme dozvoli - a na kraju svećanosti i skoro obavezni vatromet.

Da bi u neslužbenom dijelu programa, za stolom uz bratwurst ili risotto, mogli ravnopravno diskutirati sa švicarskim susjedima, potrebno je poznavati bar neke aktualne švicarske teme i bar nekoliko najpoznatijih Švicaraca. Nije dovoljno znati sve o (pre)toplom ljetu i promjeni klime, o topljenju glečera i odronjavanju stijena u Alpama, o uspjesima Rogera Federera, Patty Schnyder i švicarske nogometne reprezentacije s trenerom Köbi Kuhnom, nego je red poznavati i članove Bundesrata, švicarske vlade koja uspješno vodi Švicarsku konfederaciju kroz sve zamke današnjice. Pa evo, da ih predstavimo:

1. Moritz Leuenberger
2. Samuel Schmid
3. Pascal Couchepin
4. Doris Leuthard
5. Micheline Calmy-Rey
6. Eveline Widmer-Schlumpf
7. Hans-Rudolf Merz
8. Corina Casanova

No svečani dio proslave, kao i uvijek, počinje švicarskom himnom i svi prisutni je pokušaju zajedno odpjevati, neki s više neki s manje uspjeha, jer iako je melodija svima dobro poznata, mnogi, a pogotovo prisutni stranci, neznaju napamet tekst himne.

Da bi posjetitelji ovog Portala na proslavi 1.Augusta mogli "držati korak" sa Švicarcima i svojim glasom im pomoći u pjevanju, donosimo sve četiri strofe himne na njemačkom, francuskom i talijanskom jeziku, iako se na mnogim feštama pjevaju samo prva, druga i četvrta strofa:

Schweizer Landeshymne (Schweizerpsalm)

1. Strophe
Trittst im Morgenrot daher,
Sehich dich im Strahlenmeer,
Dich, du Hocherhabener, Herrlicher!
Wenn der Alpenfirn sich rötet,
Betet, freie Schweizer, betet!
Eure fromme Seele ahnt
Gott im hehren Vaterland,
Gott, den Herrn, im hehren Vaterland.

2. Strophe
Kommst im Abendglühn daher,
Findich dich im Sternenheer,
Dich, du Menschenfreundlicher, Liebender!
In des Himmels lichten Räumen
Kann ich froh und selig träumen!
Denn die fromme Seele ahnt
Gott im hehren Vaterland,
Gott, den Herrn, im hehren Vaterland.

3. Strophe
Ziehst im Nebelflor daher,
Suchich dich im Wolkenmeer,
Dich, du Unergründlicher, Ewiger!
Aus dem grauen Luftgebilde
Tritt die Sonne klar und milde,
Und die fromme Seele ahnt
Gott im hehren Vaterland,
Gott, den Herrn, im hehren Vaterland.

4. Strophe
Fährst im wilden Sturm daher,
Bist du selbst uns Hort und Wehr,
Du, allmächtig Waltender, Rettender!
In Gewitternacht und Grauen
Lasst uns kindlich ihm vertrauen!
Ja, die fromme Seele ahnt,
Gott im hehren Vaterland,
Gott, den Herrn, im hehren Vaterland

Hymne national suisse (Cantique suisse)

1re strophe
Sur nos monts, quand le soleil
Annonce un brillant réveil,
Et prédit dun plus beau jour le retour,
Les beautés de la patrie
Parlent a lâme attendrie;
Au ciel montent plus joyeux
Les accents dun coeur pieux,
Les accents émus dun coeur pieux.

2e strophe
Lorsquun doux rayon du soir
Joue encore dans le bois noir,
Le coeur se sent plus heureux pres de Dieu.
Loin des vains bruits de la plaine,
Lâme en paix est plus sereine,
Au ciel montent plus joyeux
Les accents dun coeur pieux,
Les accents émus dun coeur pieux.

3e strophe
Lorsque dans la sombre nuit
La foudre éclate avec bruit,
Notre coeur pressent encore le Dieu fort;
Dans lorage et la détresse
Il est notre forteresse;
Offrons-lui des coeurs pieux:
Dieu nous bénira des cieux,
Dieu nous bénira du haut des cieux.

4e strophe
Des grands monts vient le secours;
Suisse, espere en Dieu toujours!
Garde la foi des aieux, Vis comme eux!
Sur lautel de la patrie
Mets tes biens, ton coeur, ta vie!
Cest le trésor précieux
Que Dieu bénira des cieux,
Que Dieu bénira du haut des cieux.

Inno nazionale svizzero (Salmo svizzero)

1a strofa
Quando bionda aurora il mattin cindora
lalma mia tadora re del ciel!
Quando lalpe gia rosseggia
a pregare allor tatteggia;
in favor del patrio suol,
cittadino Dio lo vuol.

2a strofa
Se di stelle e un giubilo la celeste sfera
Te ritrovo a sera o Signor!
Nella notte silenziosa
lalma mia in Te riposa:
liberta, concordia, amor,
allElvezia serba ognor.

3a strofa
Se di nubi un velo masconde il tuo cielo
pel tuo raggio anelo Dio damore!
Fuga o sole quei vapori
e mi rendi i tuoi favori:
di mia patria deh! Pieta
brilla, sol di verita

4a strofa
Quando rugge e strepita impetuoso il nembo
me ostel tuo grembo o Signor!
In te fido Onnipossente
deh, proteggi nostra gente;
Liberta, concordia, amor,
allElvezia serba ognor.

Pjesmu Schweizerpsalm komponirao je 1841. godine Albert (P. Alberich) Zwyssig (1808-1854), fratar samostana u Wettingenu, na njemački tekst Leonharda Widmera (1808-1868), a pjesma je tek 1961. godine proglašena švicarskom himnom. Do tada je švicarska himna bila Heil dir Helvetia, a pjevala se na melodiju God Save the Queen.